59. Октобарски салон - Београдски бијенале 2022: ПЕРФОРМАНС "Xoće li i dalje ostati y dalekoj budućnosti"
Сваке вечери током трајања 59. Октобарског салона у 21.45 у трајању од 30 секунди биће извођен партиципативни перформанс у кореографији Јоане Кнежевић као део пројекта Xoće li i dalje ostati y dalekoj budućnosti Антониа Гргића. Перформанс ће се догађати у Кнез Михаиловој улици испред Палате "Албанија", а дневник фотографских записа перфоманса биће изложен у Легату Војислава М. Јовановића Марамбоа у којем ће бити документовано свих 46 дана кореографиране побуне Јоане Кнежевић.
Кнез Михаилова, улични простор испред Палате „Албанијa” и Легат Војислава М. Јовановића Марамба
АНТОНИО ГРГИЋ уз учешће ЈОАНЕ КНЕЖЕВИЋ
Xoće li i dalje ostati y dalekoj budućnosti
партиципативни перформанс у кореографији Јоане Кнежевић
Назив пројекта „Xoće li i dalje ostati y dalekoj budućnosti“ је цитат из текста „Зенитизам кроз призму марксизма“ из часописа "Зенит" објављеног 26. децембра 1926. ради којег је Зенитизам као умјетнички покрет био забрањен. Умјетнички пројект „Xоће ли и даље остати y далекој будућности” садржи неколико нивоа, те се састоји се од три главна сегмента. Први сегмент је партиципативни перформанс изградње дематеријалозоване архитектуре на Кнез Михаиловој, на уличном простору испред Палате „Албанија“. Дематеријалозована архитектура, такођер зенитистички појам, састоји се од сјене металне конструкције која је била постављена на врх те зграде послије Другог светског рата. Та на врх постављена конструкција састојала се од звијезде петокраке и носивих металних елемената који су је придржавали.
Сјена те конструкције ће бити позадина за акције кореографиране побуне коју ће се сваки дан одржавања Октобарског салона изводити Јонана Кнежевић у 21.45 минута, у вријеме када је испаљен плотун са крстарице Аурора који је означио почетак Октобарске револуције.
Трећи ниво је изложба документарних фотографија. Фотографије тих вечерњих догађања бити ће излагане на преврнутом столу у буржујском интеријеру у Легату Марабо. Тиме ће се испреплести стол као главна метафора из Марксовог Капитала, са Зенитизмом, Октобарском и југославенском социјалистичком револуцијом у тренутку трајања рата који означава финалну фазу распада СССР-а, али и једну од кључних точака у трајекторији меланколије љевице на локацији гђе се 1944. одигравало финално ослобађање Београда од стране војске коју су већим дијелом сачињавали Руси и Украјинци.
Биографије:
Aнтонио Гргић дипломирао је архитектуру на Архитектонском факултету у Загребу, те је тренутно на докторском студију Института за теорију архитектуре, повијест умјетности и културне студије у Гразу. У архитектонском и умјетничком дјеловању користи урбани простор као основни медиј. Његов главни интерес су просторне инсталације и интервенције које пропиткују преклапање политичких, идеолошких, антрополошких и психолошких феномена у урбаном окружењу.
Јоана Кнежевић је интернационална глумица, редитељка и перформерка која сарађује са редитељима, визуелним и интердисциплинарним уметницима широм света. Завршила је трогодишње мастер студије из глуме на Калифорнијском институту уметности (CALARTS) и основне студије на Академији уметности у Београду. Важан сегмент Јоаниног живота је едукација младих те ради и као едукаторка.
ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ У ПАРТИЦИПАТИВНОМ КОНЦЕРТУ уметника Антониа Гргића
Позив за јавност за учешће у партиципативном концерту Антониа Гргића поводом предстојећег 59. Октобарског салона (Београдског бијенала).
СУБОТА, 22. ОКТОБАР 2022. од 13.00 до 14.00
Плато испред Југословенског драмског позоришта, Краља Милана 50 (преко пута Павиљона на Цветном тргу)
Антонио Гргић, Споменици певају
партиципативни концерт код споменика Рањеник вајара Вање Радауша (1906–1975)
Позивамо Вас да учествујете у партиципативном концерту у склопу уметничког пројекта Споменици свирају уметника Антониа Гргића. Концерт ће се одржати на платоу испред улаза у Југославенско драмско позориште на споменику Рањеник Вање Радауша. Споменик ће бити озвучен, те ћете моћи учествовати свирајући на споменику као музичком инструменту и тиме створити партиципаторну партитуру овог јединственог извођења. Концерт ће се одржати у суботу, 22. октобра 2022. године од 13.00 до 14.00 часова.
Молимо све заинтересоване да се јаве на мејл olga.masic@kcb.org.rs
Антонио Гргић дипломирао је архитектуру на Архитектонском факултету у Загребу, а тренутно је на докторским студијама Института за теорију архитектуре, историје уметности и студија културе у Грацу. У архитектонском и уметничком деловању користи урбани простор као основни медиј. Његов главни интерес су просторне инсталације и интервенције које пропитују преклапање политичких, идеолошких, антрополошких и психолошких феномена у урбаном окружењу.
ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ У ПАРТИЦИПАТИВНОМ ПЕРФОРМАНСУ уметника Антониа Гргића
Позив за јавност за учешће у партиципативном перформансу Антониа Гргића поводом предстојећег 59. Октобарског салона (Београдског бијенала).
СРЕДА, 19. ОКТОБАР 2022. од 9.00 до 12.00
Кнез Михаилова, улични простор испред Палате „Албанија“
Антонио Гргић, Xoće li i dalje ostati y dalekoj budućnosti
партиципативни перформанс изградње дематеријализоване архитектуре
Позивамо Вас да учествујете у изградњи дематеријализоване архитектуре на уличном простору испред Палате „Албанија“ у среду, 19. октобра 2022. Обуците стару одећу и обућу. Партиципативни перформанс ће трајати од 9.00 до 12.00 часова.
Молимо све заинтересоване да се јаве на мејл olga.masic@kcb.org.rs
Антонио Гргић дипломирао је архитектуру на Архитектонском факултету у Загребу, а тренутно је на докторским студијама Института за теорију архитектуре, историје уметности и студија културе у Грацу. У архитектонском и уметничком деловању користи урбани простор као основни медиј. Његов главни интерес су просторне инсталације и интервенције које пропитују преклапање политичких, идеолошких, антрополошких и психолошких феномена у урбаном окружењу.
ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ НА РАДИОНИЦИ 59. ОС
Позив за јавност
Учешће у уметничкој акцији Милице Црнобрње Вукадиновић и Александре Здравковић поводом предстојећег
59. Октобарског салона (Београдског бијенала)
Субота 15. октобар од 11:00 до 14:00
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“
Булевар краља Александра 71
Држава почива на просвети II
У оквиру 59. Октобарског салона (Београдског бијенала) у суботу 15. октобра у амбијенту Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ одржаће се уметничка акција, in situ рад, који подразумева учешће у реализацији уметничке инсталације Милице Црнобрње Вукадиновић који ће у оквиру Салона бити изложен у Библиотеци од 20. октобра до 4. децембра 2022. године.
Учесници ове акције као задатак имаће да од специфичног материјала – страница књига, документације и др – праве авионе од папира. Акцију воде уметнице Милица Црнобрња Вукадиновић и Александра Здравковић.
Радионица ће се реализовати у приземљу Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ на адреси Булевар краља Александра 71, у њој могу учествовати сви, ограничење у годинама, искуству и образовању не постоји.
Молимо све заинтересоване да се јаве на мејл olga.masic@kcb.org.rs
Милица Црнобрња Вукадиновић
Дипломирала, магистрирала и одбранила докторски уметнички пројекат на Факултету ликовних уметности у Београду. Дипломирала на Академији Српске православне цркве за уметност и конзервацију у Београду. Ради на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду као доцент Уже уметничке области Цртање и сликање. Од 1999. године излаже на самосталним и групним изложбама и уметничким фестивалима у земљи и иностранству. Награђена је наградама ФЛУ Љубица Цуца Сокић за интимни мали формат и Дипломом Шестог бијенала цртежа Србије у Панчеву за савремени допринос цртежу.
Александра Здравковић
Дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду, одсек сценографија. Магистрирала на Интердисциплинарним магистарским студијама на Универзитету уметности у Београду, група за сценски дизајн. Од 1992. године је излагала на више самосталних и групних изложби. Излагала самостално и групно и као члан групе УТИЛ. Члан је УЛУС-а у секцији проширених медија. У области сценографије и костимографије радила је на неколико студентских филмова, представа, спотова, сајмова и самосталним продукцијама.
