Место злочина, перформанс групе Вокално-кустоски синдром
НЕДЕЉА, 4. ДЕЦЕМБАР 2022.
Културни центар Београда, Кнез Михаилова 6, канцеларије
19.00
Место злочина, 2022, перформанс, 60 минута
Вокално-кустоски синдром (Сенка Латиновић, Владимир Бјеличић)
Број посетилаца је ограничен. Пријављивање на имејл адресу olga.masic@kcb.org.rs
Окупљање испред службеног улаза у КЦБ
▶︎ ВКС (Вокално-кустоски синдром) је кустоско-перформативни дуо који чине историчари уметности Сенка Латиновић и Владимир Бјеличић. У свом раду се осврћу на махинације и инциденте у оквиру доминантних културних политика, најпре у локалној заједници. Користећи се хумором, гротеском, имитацијом, манипулацијом, вођењем и завођењем, ВКС вас спроводи кроз беспућа друштвене стварности, све док се не запитате: ко ову драму режира?
У периоду кризе, јаче се гризе!, перформанс Шок ЗаДруге
НЕДЕЉА, 4. ДЕЦЕМБАР 2022.
Кнез Михаилова, плато испред Културног центра Београда
12.00
Шок ЗаДруга, У периоду кризе, јаче се гризе!, перформанс
▶︎ Шок ЗаДруга је примарни пројекат најистакнутијег уметничког и активистичког феномена који је обележио српску уметничку праксу током постјугословенског рата и послератног времена – Лед Арт (1993–2001). Мултимедијални центар „Лед Арт” (ММЦ „Лед Арт”) контекстуално преименује Арт клинику (2002–2012) у Шок ЗаДругу. Њен програм се тренутно реализује у оквиру два галеријска простора у Новом Саду – Централна галерија Шок ЗаДруге и Шок Коридор. Једна од најважнијих активности Шок ЗаДруге је активација и укључивање младих стваралаца, са посебним акцентом на активан рад са заједницом у којој живи и ради.
Разговор о књизи OUT HERE Аделе Јушић
ПЕТАК, 2. ДЕЦЕМБАР 2022.
Легат Војислава М. Јовановића Марамба
18.00
Разговор о књизи OUT HERE Аделе Јушић
Учествују Адела Јушић, Илари Влабонеси и други.
▶︎ Адела Јушић рођена је 1982. године у Сарајеву, БиХ, гдје живи и ради. Дипломирала је на Академији ликовних умјетности, Универзитет у Сарајеву, а 2013. магистрирала је Људска права и демокрацију у Југоисточној Европи (ERMA), Унверзитета у Болоњи и Сарајеву. Ради у разним медијима и излаже на међународној сцени од 2007. године. Излагала је на више од 100 интернационалних изложби, учествовала у бројним умјетничким резиденцијалним програмима (ISCP, New York; Kulturkontakt, Беч; Museums Quartier, Беч) и на бројним панелима, радионицама, конференцијама, симпозијумима. Њени радови су дио многих приватних и јавних колекција умјетности. Суоснивачица је и радила је на културним пројектима у Удружењу за културу и умјетност Црвена од 2010. до 2019. године и једна је од креаторки Онлајн архива Антифашистичке борбе жена БиХ и Југославије.
Куда иде Октобарски салон? - Јавна расправа
ЧЕТВРТАК, 1. ДЕЦЕМБАР, 2022.
РТС Клуб, Хиландарска 2 (улаз из Светогорске 1)
17.00–19.00
Куда иде Октобарски салон?
Јавна расправа
Завршница „преступног“, 59. Октобарског салона прилика је за јавни разговор о будућности ове међународне изложбе савремене уметности и кључним питањима која су отворена протеклих година, а остала су без одговора, укључујући и идеју о Београдском бијеналу.
Организација: AICA Србија, SEECult. org и Културни центар Београда Модераторке: Милица Пекић (AICA) и Весна Милосављевић (SEECult.org)
О деконструкцији Вилерових гоблена - Далиборка Ђурић
СРЕДА, 30. НОВЕМБАР, 2022.
Салон Музеја града Београда, Булевар Краља Александра 30
18.00 – 20.00
О деконструкцији Вилерових гоблена, њиховом значају и значењу некада и данас
Разговор и практични заједнички рад: кроз процес израде гобелна води Далиборка Ђурић, чији рад је изложен у истом простору.
Отворено за све. Број учесника ограничен. Пријављивање на имејл адресу olga.masic@kcb.org.rs
▶︎ Далиборка Ђурић рођена је 1972. године у Београду, дипломирала је на Факултету примењених уметности у Београду, а 2003. године завршила је постдипломске студије на истом факултету, код професора Јадранке Симоновић, на тему „Фигурација у области таписерије“. Њен уметнички опус заснива се на читању, проучавању и тумачењу текстилних форми, идеја и израза из прошлости и њиховом визуелном и значењском транспоновању у нове садржаје и форме, а кроз призму женског, друштвеног и феноменолошког. Члан је УЛУПУДС- а од 1997. Године. Живи и ради у Београду.
Разговор са уметником Дријантом Зенелијем
СРЕДА, 30. НОВЕМБАР, 2022.
Салон Музеја града Београда, Булевар Краља Александра 30
16.00
Разговор са уметником Дријантом Зенелијем, чији видео-рад је представљен у истом простору
▶︎ Дриант Зенели (1983, Скадар, Албанија), живи у Торину. Излагао је два пута у Албанском павиљону на Међународној уметничкој изложби – Венецијанско бијенале, и то 2019. на 58. бијеналу кроз самосталну изложбу и 2011. на 54. бијеналу у склопу групне изложбе. Године 2017. добио је награду MOROSO, а 2009. награду Trieste Contemporanea за младог европског уметника. Године 2008. добио је у Тирани међународну награду за савремену уметност Onufri. Bио је уметнички директор бијеналне изложбе младих европских и медитеранских уметника Mediterranea 18, која је по први пут одржана 2017. у Тирани и Драчу. Суоснивач је Harabel платформе за савремену уметност из Тиране.
Погледај горе! Ја нисам крошња – ја сам гласник!, перформанс
УТОРАК, 29. НОВЕМБАР, 2022.
Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“, Булевар краља Александра 71
18.00
Сања Анђелковић, Погледај горе! Ја нисам крошња – ја сам гласник!, спекулативне хорске партитуре
Уживо извођење перформанса, 20 минута
▶︎ Сања Анђелковић (1991, Нови Сад) аудио-визуелна и текстуална истраживачица-уметница. Посвећена области игране/спекулативне праксе, где преиспитује сопствени положај унутар система родних, друштвено-политичких улога и/или трауматских момената личне историје и испитује како се идеја ’дома’ мења у историјском, географском, еколошком контексту. Добитница је награде New Seed, Prince Claus Fonda из Амстердама (Холандија, 2021).Излаже на „Fabulation for Future“-Филмски универзитет Бабелзберг Конрад Волф, Потсдам (Немачка) на изложби “How to be a Posthuman”. Сарађује са антрополошкињом Hsiu-ju Stacy Lo на дугометражном спекулативном CGI филму.
Лав Ковач (1991, Нови Сад) примарно делује као бубњар, клавијатуриста, композитор и импровизатор, као и мултимедијални уметник. Занима га спој композиције и спонтаност импровизације и у константној је потрази за новим начинима изражавања кроз музику. Као аутор активан је у пољима џез и савремене музике, примењене музике за плес и филм, савремених аудио-визуелних пројеката.
Слика 20. октобра - разговор у јавном простору
УТОРАК, 29. НОВЕМБАР, 2022.
Окупљање на Тргу Николе Пашића
13.00
Слика 20. октобра - разговор у јавном простору
Срђан Вељовић, уметник чији радови су били у јавном простору на билбордима до 30.10.2022 у оквиру 59. Октобарског салона и Олга Манојловић Пинтар, историчарка
▶︎ Срђан Вељовић (1968) је фотограф и концептуални документариста. Завршио је Електротехнички факултет у Београду. Одабрани пројекти: Архитектура и фашизам, Леп живот као ексцес, Небо, Границе рода, Економија моћи хетеросексуалне везе, Колико високо је безбедно, Нож жица, Умеће транзиције, Транспоновање – Џони Рацковић, Мноштва, Техно – позиције поткултуре, Могућа места солидарности, Музеји и још по неко место сећања, Јарболи, Индустрија, Фотографије, портрети, Биоскопи у култури сећања, 20-25-29, Дас Унхеимлицхе концепт као практична алатка, Деведесете, Култивација, комодофикација, Миграције дестинације, Осамдесете, Зид, 30 година, Вишеструкост, самосвојност, Хигијена проћишћавање.
Финална недеља 59. Октобарског салона
Поштована публико,
Улазимо у последњу недељу програма 59. Октобарског салона (Београдски бијенале) у највећем делу изложбених простора, који ће моћи да се обиђу до 4. децембра.
Изузетак чине поставке у просторима:
- Галерија Атријум Библиотеке града Београда, која ће моћи да се обиђе до 14. децембра
- Салон Музеја савремене уметности Београд, која ће моћи да се обиђе до 14. јануара.
Сви остали простори отворени су до 4. децембра, али вам препоручујемо да консултујете мапе излагачких и јавних простора 59. Октобарског салона (Београдског бијенала) и њихова радна времена, које ћете наћи овде: https://59.oktobarskisalon.org/prostor/
Улаз у све излагачке просторе је бесплатан, улаз у Народни музеј слободан је недељом
Изложбени простори: Културни центар Београда (Галерија Артгет, Ликовна галерија, Галерија Podroom, Филмска галерија, Дворана Културног центра Београда, Службене просторије), Салон Музеја града Београда, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Легат Војислава М. Јовановића Марамба, Павиљон на Цветном тргу, РТС Клуб Радио Београда, Art hub Кула, Факултет драмских ументости, Народни музеј Србије, Салон Музеја савремене уметности, Галерија Библиотеке града Београда, Фасада зграде часописа Борба, Лист Данас, Фасада зграде Института за међународну политику и привреду, Рудник, Брезовица 32313, Београд – јавни простори
Добродошли сте!
Пројекција видео-рада Миле Турајлић, Филмски журнал Несврстаних: Фрагменти #3
Пројекција видео-рада Миле Турајлић
„Non-Aligned Newsreels: Fragments #3 – New Voices from the Summit”
2022, видео инсталација
Kлуб РТС, Светогорска 1 (Зграда Радио Београда), 18.00
Током протеклих седам година, филмска ауторка и визуелна уметница рођена у Југославији Мила Турајлић радила је на истраживачком пројекту реактивирања архивских снимака које су сниматељи југословенских Филмских новости снимали за несврстане земље и ослободилачке покрете. Током низа колаборативних радионица које је подржала Уметничка фондација Шарџа (Sharjah), свеже дигитализовани и рестаурирани материјали Филмских новости суочавају се са перспективама и интерпретацијама садашњице. Филмски журнал Несврстаних: Фрагменти #3 – Нови гласови на Самиту (2022), видео-инсталација која је продукована на позив 59. Октобарског салона – Београдског бијенала, представља наставак процеса рада којим редитељка истражује поступак надградње немих архивских слика интимним наративима и живљеним субјективним искуствима. У овом раду, радионица се реализује преко јавног позива „деци Несврстаних“ која живе у Београду, а која на тај начин отеловљују несврстане сусрете на најинтимнијем нивоу, и носе њихово наслеђе у егзистенцијалном смислу. У дијалогу са архивским снимцима различите генерације евоцирају успомене на интернационализам, али и испитују њихову инвентивну снагу као одговор на геополитичку садашњост.
Сајт пројекта: https://www.nonalignednewsreels.com/
••
Мила Турајлић је редитељка документарних филмова рођена у Београду, Југославији.
Њен претходни документарни филм, Друга страна свега премијерно је приказан на фестивалу у Торонту 2017. године, а освојио је 32 награде, укључујући престижну награду ИДФА за Најбољи документарни филм.
Милин дебитантски документарни филм инема Kомунисто, премијерно је приказан на ИДФА-и и на Филмском фестивалу Трибека, а потом је освојио 16 награда, укључујући Златну Хуго на Међународном филмском фестивалу у Чикагу 2011. године, и награду ФОЦАЛ за креативну употребу архивских снимака.
Од 2015. године Мила води уметничко-истраживачки пројекат Non-Aligned Newsreels који у сарадњи са Филмским новостима ради на дигитализацији и реактивацији архивских материјала које су сниматељи ове установе правили у несврстаним земљама. У склопу пројеката настали су видео радови излагани на Берлинском Бијеналу 2022. године као и низ радионица са уметницима из несврстаних земаља које су развијане у склопу престижног програма Cph:Lab. 2018. године МоМА јој је у Њујорку наручила да креира серију видео инсталација заснованих на архиви за њихову врло значајну изложбу о југословенској модернистичкој архитектури.
Алумни је Archidoc-a, Documentary Campus, IDFAcademy и EURODOC-a. Мила је добитница стипендије престижног документарног фонда Chicken&Egg 2020. године. Исте године када је позвана да се придружи Огранку за документарни филм америчке Академије филмске уметности и науке (Academy of Motion Picture Arts and Sciences).