препад на 59. Октобарском салону
Среда, 9. новембар, 2022.
Салон Музеја града Београда, Булевар краља Александра 30
18.00
ПРЕПАД на 59. Октобарском салону – представљање фестивала (програма) препад-иницијативе младих креативаца спремних да се придруже нашој широј културно-уметничкој сцени. Фестивал се одржава од 2020. године и његов циљ је да се младима од 14 до 19 година пружи простор да прикажу своју уметност.
Учесници разговора: Катарина Зарић, Нађа Марјановић, Илија Маршићевић, Маша Секуловић, Дуња Цвејанов и Петар Обрадовић
Разговор о графичкој новели, уметничкој књизи и графици данас
Уторак, 8. новембар 2022.
Легат Војислава М. Јовановића Марамба (Бирчанинова 24, улаз из дворишта)
18.00 - разговор и вођење кроз изложбену поставку у овом простору, која се одвија у оквиру 59. Октобарског салона (Београдски бијенале)
▶︎ Разговор о графичкој новели, уметничкој књизи и графици данас, а говоре уметници који учествују на 59. Октобарском салону: ЈОВАН ЈОВИЋ и НИKОЛА РАДОСАВЉЕВИЋ
▶︎ Гошћа програма МИЛИЦА ВОЈВОДА, чланица колектива и аутономног културног центра Матријаршија
•
https://59.oktobarskisalon.org/umetnik/jovan-jovic/
•
https://59.oktobarskisalon.org/umetnik/nikola-radosavljevic/
Ескулап – анатомска екс машина, сатирични еп
Након емитовања на радио-станицама у земљама бивше Југославије, Ескулап и уживо на 59. Октобарском салону
Субота, 5. новембар у 19 сати
Арт Хaб Kула, Цетињска 15
Ескулап – анатомска екс машина, сатирични еп
Текст, концепт и јавно извођење: Мила Манојловић
Kомпозиција и дизајн звука: Мања Ристић
Ескулап – анатомска екс машина је сатирични римовани еп, написан у априлу 2020. за време полицијског часа у Србији. Има упориште у реалним догађајима и ликовима везаним за пандемију и српску политичку сцену, односно кризни штаб, а слика је свеопште ситуације на овим просторима.
Радња епа се одвија у доба пандемије короне на средњовековном двору. Прати двојбу др Ескулапа око тога да ли да рескира и дозна све о болести, или да изгубљена достојанства остане лојалан цару. Цар пак калкулише у односима с др који предлаже карантин, те с црквом која се, у доба Ускрса, карантину противи. Др расипа своја 34 кичмена пршљена пред царем, али у том наилази видно љутит свештеник (Архимандар), па се др сакрива у костурницу. Тамо га глас из бурета моли да га напоји, па ће му открити свој идентитет. Пошто га је напојио, први од три обруча на бурету пуца и испоставља се да је унутра пустолов из Угарске, који је и „отац короне“. Напојивши га други пут, пуца други обруч, а Ескулап сазнаје све о авантурама Пустолова, његовој романси и договору са Шишмишем, као и развоју вируса, почевши од 13. века, када је са Марком Полом запловио ка далекој Kини, па све до утамничења у костурници. Др одбија да га напоји и последњи пут и тиме га ослободи, већ се покорно, без кичме враћа цару не откривши потпуну истину. За време Ескулаповог боравка у костурници, на двору се догађа још низ афера, а основни догађаји су везани за сакупљање расутих пршљенова и царев дипломатски договор с Архмандром. Kомад се завршава тако што цар враћа доктору 22 пршљена, што је скоро две трећине од 34. Сходно митологији, Ескулап мистериозно бива награђен од пустолова за два раскована обруча на бурету, а кажењен спондилозом за послењи нераскован. Тајна тридесетчетвртог пршљена открива се када он забљешти са прста дворксе даме.
Kомад ођављује дворска луда кроз сулуди епилог.
Овај еп има једанаест упечатљивих архетипских ликова и емотиван је као радио-драма на просторима бивше Југославије.
Трајање: 44’
◼︎
Мила Манојловић је драмска уметница из Београда. Дипломирала је глуму на Факултету дрмаских уметности, у Београду, а мастер студије из позоришне режије завршила је на Royal Central School of Speech and Drama, у Лондону. Стекла је и богато педагошко искуство кроз рад са младим глумцима и аматерима, на радионицама, филму и у театру, али и кроз вишегодишњу позицију асистента на предмету глума, на Факултету драмских уметности и као гостујући предавач, између осталог, на Академији примијењених умјетности, у Ријеци. Бави се писањем и ауторским радом. Живи и ради у Београду и на Kорчули.
Мања Ристић дипломирала је на Факултету музичких уметности у Београду (2001), магистрирала је на лондонском Royal College of Music (2004). Наступала је широм Европе и САД, као извођач камерне, те класичне музике и као импровизатор. Остварила је сарадњу са бројним реномираним диригентима, свирачима, мултимедијалним уметницима, песницима, позоришним и филмским редитељима. Мањин звук истражује савремену музику, откривајући простор инструменталне електроакустике. Посвећена је интердисциплинарном приступу уметности звука, field recording-у, те експерименталним радијским формама.
Кроз изложбу ”How on Earth?" Милице Томић, води Јелена Весић
Субота, 5. новембар, 2022.
Галерија Артгет (Улаз са Трга Републике 5, први спрат)
15.00
Кроз изложбу ”How on Earth?" Милице Томић, води Јелена Весић, кустоскиња
Изложба је засебна целина „Уметник у фокусу” у оквиру 59. Октобарског салона (Београдски бијенале) и обухвата Галерију Артгет, Ликовну галерију, Галерији Podroom и Филмску галерију Дворане Културног центра.
Простори (за) уметности
У суботу, 5. октобра, од 12 сати одржаће се прва шетња Простори (за) уметности у оквиру 59. Октобарског салона (Београдског бијенала) коју води кустоскиња Културног центра Београда Даница Јововић Продановић. Кроз разговор биће представљен архитектонски оквир у коме се одвијају културни и уметнички садржаји.
Место сусрета је Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” (Булевар краља Александра 71), а осим Универзитетске библиотека обићи ће се и Салон Музеја града Београда и Културни центар Београда.
Субота, 5. новембар, 2022.
12.00
Простори (за) уметности, шетња
Место сусрета: Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Булевар Краља Александра 71
Рута: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Салон Музеја града Београда, Културни центар Београда