КОНФЕРЕНЦИЈА: Ликовна критика, друштвени односи, политика излагања / Октобарски салон у фокусу -
|
|
59. ОКТОБАРСКИ САЛОН - ОТВАРАЊЕ #5
Драги пријатељи, уметници, колеге, сарадници,
Пред нама је последње, пето, отварање којим ће изложба 59. Октобарског салона (Београдског бијенала) најзад моћи да се сагледа као целина. Уједно предстојећа је једина недеља, у периоду од 25. новембра до 4. децембра, када ће моћи да се посете сви изложбени простори који су обухваћени овогодишњом концепцијом.
Позивамо вас да у четвртак, 24. новембра у 18 сати отворимо последње у низу изложби у Салону Музеја савремене уметности и галерији Атријум Библиотеке града Београда, у којој ће сат времена раније, у 17 сати бити приређен и разговор на тему „Шта све можемо заједно – Месна заједница“.
Следе детаљније информације, уз напомену да је улаз у све просторе и програме слободан, а у Народном музеју улаз је бесплатан недељом.
Добродошли сте!
Простор Саобраћајног института ЦИП
ЧЕТВРТАК, 24. НОВЕМБАР 2022.
17.00 – разговор „Шта све мођемо заједно – Месна заједница“ – Римска дворана Библиотеке града Београда
О сарадњи заједнице станара насеља Стјепан Филиповић и Дебатног програма УЛУС-а, говоре: Јелена Динић, Александар Максимовић, Ноа Треистер, Вахида Рамујкић
Ана Адамовић, „Скромна песма”, двоканална видео-инсталација, 2022.
Дубравка Угрешић, „Црвена школа”, објекти и цртежи, фотографија Давор Коњикушић
ОТВАРАЊА # 5
ЧЕТВРТАК, 24. НОВЕМБАР 2022.
18.00
Салон Музеја савремене уметности у Београду, Париска 14
▶ Ана Адамовић, Дубравка Угрешић уз учешће Мултимедијалног института МаМа из Загреба
Галерија Библиотеке града Београда, Кнез Михаилова 56
▶ Месна заједница „Стјепан Филиповић“ и Дебатни програм УЛУС-а
Уз учешће Тијане Цветковић, Андријане Пајовић, Милана Ђорђевића, Милорада Торачког, Срђана Милошевића, Љубице Поповић, Звездана Гргуровића, Маје Гецић, Даре Гецић, Прпа Маје, Прпа Горана, Срђана Динића, Александра Максимовића, Саре Чуданов, Катарине Констандиновић, Зоране Ђаковић Миннити, Јане Глигоријевић, Јасмине Петковић, Иване Радојичић, Снежане Невенкић-Ивановић, Јасмине Пејчић, Драгана Мочевића, Гиљерма Ботера, чланова савета МЗ „Стјепан Филиповић”, чланова групе „За наш лепи крај Стјепана Филиповића”, Групе за концептуалну политику, друштванца пензионера са балота…
Удружени програми у суботу: шетња, вођење, активација инсталације
СУБОТА, 19. НОВЕМБАР 2022.
удружени програми
12.00 – 15.00
Простори (за) уметности шетња + вођењe у Салону Музеја града Београда + активација инсталације групе Каркатаг у Павиљону на Цветном тргу
Простори (за) уметности, шетња
12.00 – Место сусрета: Улаз у Радио Београд, Хиландарска 2
- Изложба се налази у Клубу РТС, Светогорска 1 – о уметничком раду Тамо где се не чујемо сигурно је крај света, групе Једноставно речено
- Македонска 25 (поред јавног паркинга) – о муралу Црно небо над Београдом Душана Рајића Дулаита
- Art Hub Кула
О просторима говориће Даница Јововић Продановић, уредница програма архитектуре у Културном центру Београда, а о уметничким радовима у дијалогу са пристутним ауторима Зорана Ђаковић Миннити, уметничка директорка 59. Октобарског салона
Јавно вођење у сарадњи са истраживачима са Института за филозофију и друштвену теорију
13.30 – Место сусрета: Салон музеја града Београда, Булевар краља Александра 30
Милош Ћипранић, научни сарадник ИФДТ, Даница Јововић Продановић и Зорана Ђаковић Миннити
Јавно–интерактивно вођење кроз инсталацију групе Каркатаг
14.30 – Павиљон на Цветном тргу
О инсталацији n(ex)t y(o)u говоре аутори, чланови групе Каркатаг, уз додатно разгибавање, чај и дружење
РАДИОНИЦА KОЛАЖА „Полигон за показне вежбе” Шејме Фере
Позивамо све заинтересоване да дођу на РАДИОНИЦУ KОЛАЖА „Полигон за показне вежбе”, коју води Шејма Фере, учесница на 59. Октобарском салону. Радионица се одржава у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић”, где је, међу осталим, представљен и уметнички рад Шејме Фере.
Радионица се одржава два дана, у петак 18. новембра од 17.00 до 19.00 и у суботу 19. новембра од 11.00 до 14.00. Материјал за рад је обезбеђен. Учешће је бесплатно, а препоручујемо да се на радионицу пријавите путем имејла olga.masic@kcb.org.rs. Добродошли су и сви који се не буду пријавили, само се придружите.
Окупљање је у галерији Универзитетске библиотеке, Булевар краља Александра 71, први спрат.
°–°
Тематски радионица нема ограничења за ликовне радове, а утолико боље уколико некога буде инспирисала идеја алтернативног места које сами градимо за изражавање и стварање (референца на моју инсталацију „Полигон”) или провоциран да реагује на појам „Октобарског салона”, у смислу испитивања досадашњих пракси, релевантности ове изложбе у односу на локални контекст, потенцијал за активирање локалне сцене, итд.
https://59.oktobarskisalon.org/koncepcija/
Након радионице биће објављен фанзин у тиражу од 59 примерака са радовима учесника радионице, који ће бити подељен учесницима и изложен у галерији до краја 59. Октобарског салона, до 4. децембра.
▶︎ Визуелна уметница Шејма Фере своје радове гради од слика нађених у штампаним материјалима и мрежом односа разнородног садржаја рефлектује на шизофреност садашњег тренутка у контексту конзумеризма у глобализованом свету. Дипломирала је сликарство и графику на Факултету ликовних уметности у Београду. Недавне изложбе су: Уметност на делу, МСУМ, Љубљана; Српска савремена уметност, Ривер Арт Центар, Бронкс; Живи смо, са Сашом Стојановићем, Арт Задруга, Нови Сад. Добитница посебног признања за слику Фондације Оназис; финалисткиња Награде Гуаш Kоранти за сликарство; Награда за изложбу Kоларчеве задужбине. Живи у Београду, у статусу самосталне уметнице.
Вођење кроз поставку Ерика Корна у Народном Музеју, води Драгана Ковачић
ЧЕТВРТАК, 17. НОВЕМБАР, 2022.
18.00
Народни музеј Србије, други спрат, сала 2.13
На другом спрату Народног музеја Србије, у оквиру сталне поставке Европске уметности од 14. до 20. века (сала 2.13), постављена je слика француског уметника Ерика Корна под називом Талас, нека ме живот носи (уље на платну, 183 x 224 cm, 2020–2021). Ова интервенција одвија се у оквиру 59. Октобарског салона (Београдског бијенала).
Позивамо вас да нам се придружите промишљању уметничког дијалога између радова из колекције Народног музеја и рада уметника Ерика Корна о везама, сличностима и разликама у схватању егзила и уточишта некада и данас.
Кроз измењен део сталне поставке Европске уметности у оквиру сарадње између Народног музеја и 59. Октобарског салона води и о овим темама говори Драгана Ковачић, музејска саветница.
▶︎ Ерик Корн је уметник и кустос, оснивач центра за савремену уметност Le Plateau у Паризу. Кустос је бројних међународних изложби и редовни је сарадник музејске збирке Берардо у Лисабону од њеног отварања у оквиру које је као кустос приредио бројне међународне изложбе, попут Vieira da Silva retrospective, Quel Amour!?, Charlotte Salomon, Leben oderTheater, као и инаугурационе изложбе O Esplendor између осталих. Његова уметничка дела налазе се у бројним јавним и приватним колекцијама у Француској и иностранству. Заступа га Галерија Patricia Dorfmann у Паризу.
„Lex Homeless“ (Закон бескућништва) Зорана Таровића
ПЕТАК, 18. НОВЕМБАР, 2022.
18.00
Дворана Културног центра Београда, биоскопска сала, Коларчева 6
улаз бесплатан
„Lex Homeless“ (Закон бескућништва), креативни документарац, 2020, 73 мин
Улоге: Катица, Зоран и Златко Ђурђевић
Продукција: Интеркултурални театар III/40 AR Cinema
У оквиру 59. Октобарског салона пажњу скрећемо на филмско стваралаштво Зорана Таировића и темe бескућништва и бескућника чији број већ годинама само расте, а ова важна тема још увек није дефинисана у законодавном оквиру.
Одмах након пројекције филма „Lex Homeless“ у биоскопској сали биће приређен разговор са Зораном Таировићем, редитељем филма, мултимедијалним уметником и директором Фестивала кратког метра са „ромском темом“ ФРОМ
Разговор води Иван Велисављевић, уредник програма архива ДКСГ, филмски и књижевни критичар
О филму
Катица – мајка четрнаесторо деце и њена два брата Зоран и Златко живе на ивици сиромаштва у модерној Европи. Њихово путовање води нас на саме докове нашег друштва, где сиромаштво и немоћ живе заједно са вером у живот и лепотом малих ствари. Њихово путовање кроз дуалност побуђује питање: да ли живимо у слободном свету ако је 3,6 милијарди наше браће и сестара, припадника људске расе, контролисано њиховом оскудицом?
Др Зоран Таировић је мултидемијални уметник из Новог Сада, Малог Иђоша и државе „State of Art“. Завршио је Ликовну академију у Новом Саду. Докторирао је на интердисциплинарним студијама менаџмента и примењеним уметностима. Његово поље деловања усмерено је ка ликовној уметности, музици, филму, позоришту и писаној речи. Његови филмови били си приказивани и награђивани на фестивалима широм света у Марсеју, Лугану, Кустендорфу, Мартовском фестивалу...
У сарадњи са Европским Ромским Институтом за Уметност и Културу ERIAC Србија.
препад на 59. Октобарском салону
Среда, 9. новембар, 2022.
Салон Музеја града Београда, Булевар краља Александра 30
18.00
ПРЕПАД на 59. Октобарском салону – представљање фестивала (програма) препад-иницијативе младих креативаца спремних да се придруже нашој широј културно-уметничкој сцени. Фестивал се одржава од 2020. године и његов циљ је да се младима од 14 до 19 година пружи простор да прикажу своју уметност.
Учесници разговора: Катарина Зарић, Нађа Марјановић, Илија Маршићевић, Маша Секуловић, Дуња Цвејанов и Петар Обрадовић
Разговор о графичкој новели, уметничкој књизи и графици данас
Уторак, 8. новембар 2022.
Легат Војислава М. Јовановића Марамба (Бирчанинова 24, улаз из дворишта)
18.00 - разговор и вођење кроз изложбену поставку у овом простору, која се одвија у оквиру 59. Октобарског салона (Београдски бијенале)
▶︎ Разговор о графичкој новели, уметничкој књизи и графици данас, а говоре уметници који учествују на 59. Октобарском салону: ЈОВАН ЈОВИЋ и НИKОЛА РАДОСАВЉЕВИЋ
▶︎ Гошћа програма МИЛИЦА ВОЈВОДА, чланица колектива и аутономног културног центра Матријаршија
•
https://59.oktobarskisalon.org/umetnik/jovan-jovic/
•
https://59.oktobarskisalon.org/umetnik/nikola-radosavljevic/
Ескулап – анатомска екс машина, сатирични еп
Након емитовања на радио-станицама у земљама бивше Југославије, Ескулап и уживо на 59. Октобарском салону
Субота, 5. новембар у 19 сати
Арт Хaб Kула, Цетињска 15
Ескулап – анатомска екс машина, сатирични еп
Текст, концепт и јавно извођење: Мила Манојловић
Kомпозиција и дизајн звука: Мања Ристић
Ескулап – анатомска екс машина је сатирични римовани еп, написан у априлу 2020. за време полицијског часа у Србији. Има упориште у реалним догађајима и ликовима везаним за пандемију и српску политичку сцену, односно кризни штаб, а слика је свеопште ситуације на овим просторима.
Радња епа се одвија у доба пандемије короне на средњовековном двору. Прати двојбу др Ескулапа око тога да ли да рескира и дозна све о болести, или да изгубљена достојанства остане лојалан цару. Цар пак калкулише у односима с др који предлаже карантин, те с црквом која се, у доба Ускрса, карантину противи. Др расипа своја 34 кичмена пршљена пред царем, али у том наилази видно љутит свештеник (Архимандар), па се др сакрива у костурницу. Тамо га глас из бурета моли да га напоји, па ће му открити свој идентитет. Пошто га је напојио, први од три обруча на бурету пуца и испоставља се да је унутра пустолов из Угарске, који је и „отац короне“. Напојивши га други пут, пуца други обруч, а Ескулап сазнаје све о авантурама Пустолова, његовој романси и договору са Шишмишем, као и развоју вируса, почевши од 13. века, када је са Марком Полом запловио ка далекој Kини, па све до утамничења у костурници. Др одбија да га напоји и последњи пут и тиме га ослободи, већ се покорно, без кичме враћа цару не откривши потпуну истину. За време Ескулаповог боравка у костурници, на двору се догађа још низ афера, а основни догађаји су везани за сакупљање расутих пршљенова и царев дипломатски договор с Архмандром. Kомад се завршава тако што цар враћа доктору 22 пршљена, што је скоро две трећине од 34. Сходно митологији, Ескулап мистериозно бива награђен од пустолова за два раскована обруча на бурету, а кажењен спондилозом за послењи нераскован. Тајна тридесетчетвртог пршљена открива се када он забљешти са прста дворксе даме.
Kомад ођављује дворска луда кроз сулуди епилог.
Овај еп има једанаест упечатљивих архетипских ликова и емотиван је као радио-драма на просторима бивше Југославије.
Трајање: 44’
◼︎
Мила Манојловић је драмска уметница из Београда. Дипломирала је глуму на Факултету дрмаских уметности, у Београду, а мастер студије из позоришне режије завршила је на Royal Central School of Speech and Drama, у Лондону. Стекла је и богато педагошко искуство кроз рад са младим глумцима и аматерима, на радионицама, филму и у театру, али и кроз вишегодишњу позицију асистента на предмету глума, на Факултету драмских уметности и као гостујући предавач, између осталог, на Академији примијењених умјетности, у Ријеци. Бави се писањем и ауторским радом. Живи и ради у Београду и на Kорчули.
Мања Ристић дипломирала је на Факултету музичких уметности у Београду (2001), магистрирала је на лондонском Royal College of Music (2004). Наступала је широм Европе и САД, као извођач камерне, те класичне музике и као импровизатор. Остварила је сарадњу са бројним реномираним диригентима, свирачима, мултимедијалним уметницима, песницима, позоришним и филмским редитељима. Мањин звук истражује савремену музику, откривајући простор инструменталне електроакустике. Посвећена је интердисциплинарном приступу уметности звука, field recording-у, те експерименталним радијским формама.
Кроз изложбу ”How on Earth?" Милице Томић, води Јелена Весић
Субота, 5. новембар, 2022.
Галерија Артгет (Улаз са Трга Републике 5, први спрат)
15.00
Кроз изложбу ”How on Earth?" Милице Томић, води Јелена Весић, кустоскиња
Изложба је засебна целина „Уметник у фокусу” у оквиру 59. Октобарског салона (Београдски бијенале) и обухвата Галерију Артгет, Ликовну галерију, Галерији Podroom и Филмску галерију Дворане Културног центра.