Хвала
Хвала свима који су имали поверења у колектив Културног центра Београда, пружили подршку и учествовали на 59. Октобарском салону.
Данас смо желели то још једном да напишемо с обзиром да се баш данас, након продуженог трајања, затвара и изложба у Салону Музеја савремене уметности која је била део Октобарца.
Хвала!
Колектив КЦБ
п.с. каталог је у припреми
Разговор са Аном Адамовић
Пратећи програм изложбе отворене у оквиру 59. Октобарског салона
са радовима Ане Адамовић и Дубравке Угрешић
Салон Музеја савремене уметности, Париска 14
Четвртак, 23. фебруар • 18.00
Разговор са Аном Адамовић
У разговору ће учестовати Уна Поповић, кустоскиња МСУБ и Зорана Ђаковић Minniti, уметничка директорка 59. Октобарског салона и помоћница директора за програме КЦБ
Повод разговора је уметнички рад – двоканална видео-инсталација Ане Адамовић „Скромна песма” који је своје прво приказивање имао у оквиру изложбе у Салону МСУБ отворене као део 59. Октобарског салона.
Рад је смештен у полунапуштени ентеријер београдског „Стакленца“, тржно-пословног центра подигнутог на главном градском тргу 1989. године. Изграђен као привремени објекат, „Стакленац“ је током више од три деценије био дом фирми од којих су многе нестале са државом у којој је центар саграђен – првих пирамидалних банака које су симболисале крах српске економије почетком деведесетих година, дугогодишње седиште независних медија и уметничких организација, као и ресторана брзе хране, играоница, коцкарница, билијар клубова. Данас живи под сталном сенком годинама најављиваног рушења како би на његово место дошла опера, галерија савремене уметности, зелена површина. У стварности обележеној кризом управо се овакав простор променљиве намене, садржаја и неизвесне будућности, на необичан начин трансформише у естетизовану сценографију наше свакодневице.
„Стакленац“ у раду накратко постаје сцена на којој дечји хор изводи делове кантате Скромна песма за птице британског композитора Ентонија Хопкинса, написане 1945. године на Розенкројцове религиозно-мистичне стихове из 16. века који позивају на скромност, емпатију и скрушеност пред узвишеном природом симболизованом у „свемогућем Богу“.
Хопкинс је кантату написао за један високи одрасли глас, а у интерпретацији Ане Адамовић изводе га деца која традиционално представљају глас и симбол будућности.
*
Ана Адамовић је визуелна уметница чија се пракса првенствено фокусира на конструкције историјских наратива, као и колективних и индивидуалних сећања. Дипломирала је општу књижевност на Филолошком факултету у Београду, студирала фотографију на Институту за уметност у Бостону, а докторирала на Академији уметности у Бечу. Живи и ради у Београду.
*
Изложба се може обићи до 27. фебруара 2023. године, од 12.00 до 20.00 (осим уторком)
ПОРУКЕ ЗА БУДУЋНОСТ, радионица
ПОРУКЕ ЗА БУДУЋНОСТ
Супер прилика да направимо САМО НАШУ КЊИГУ!
Радионица
Субота, 4. фебруар, 12–14 сати, Салон Музеја савремене уметности, Париска 14
АКО ВОЛИШ ДА МАШТАШ СА ДРУГАРИМА, ДА КАЖЕШ ШТА МИСЛИШ, ДА СМИШЉАШ ПРИЧЕ ДОК ЛЕЖИШ НА ПОДУ И ЛУТАШ КРОЗ ЦРВЕНИ ЛАВИРИНТ, ДА ЦРТАШ И ПИШЕШ… ДОЂИ!
Радионицу воде Ивана Богићевић Леко, позоришна редитељка и Наташа Чакић Симић, луткарка позоришта „Душко Радовић“
Од радова са радионице штампаћемо књижицу са радовима, коју ће сви учесници добити на поклон!
Радионица се реализује у оквиру 59. Октобарског салона и последње изложбе у оквиру ове манифестације која траје до краја фебруара, а на којој су представљени радови уметнице Ане Адамовић и списатељице Дубравке Угрешић. Учесници радионице ће радити у амбијенту изложбе и имаће прилику да сазнају мало више и о уметничким радовима који су били инспирација за ову радионицу. Више о Октобарском салону на www.oktobarskisalon.org
Радионица је бесплатна и отворена за децу узраста од 9 до 12 година, а сав неопходни материјал, оловке, папири и освежење вас чекају
Број учесника: до 12
Пријавите се на мејл olga.masic@kcb.rs најкасније до петка 3. фебруара 2023.
……
Аутор фотографијe: Немања Кнежевић © КЦБ
59ОС:: Последње вођење кроз изложбу у Библиотеци града Београда
Среда, 14. Децембер 2022.
18.00
Галерија Атријум Библиотеке града Београда, Кнез Михаилова 56
Последње вођење кроз изложбу насталу у сарадњи заједнице станара насеља Стјепан Филиповић и Дебатног програма УЛУС која се реализује од почетка 2022. године, а у оквиру 59. Октобарсог салона (Београдски бијенале).
У разговору ће учествовати Јелена Динић (МЗ „Стјепан Филиповић”), Милан Ђорђевић (УЛУС), Вахида Рамујкић (УЛУС) и Зорана Ђаковић Миннити (59. Октобарски салон).
••
Поред приказивања документарног материјала проистеклог из заједничких акција, као и процеса локалног организовања (заустављање инвеститорског плана, иницијативе формирања месне заједнице, преписке са институцијама надлежним за добијање дозвола за коришћење привремено напуштеног објекта ЦИП-а, итд.), те аутентичних експоната из породичних архива који сведоче о историјату насеља и другим важним локалним темама, изложба ставља фокус на испитивање потенцијала и домета самоорганизације и удруженог деловања.
Proglašeni dobitnici nagrada 59. Oktobarskog salona
U nastavku sledi tekst saopštenja, koje možete preuze i odavde:
59. OKTOBARSKI SALON - obrazlozenje nagrada
_____________________________________
- Oktobarski salon (Beogradski bijenale)
- oktobar – 4. decembar 2022. (14. januar 2023)
Beograd, 30. novembar 2022.
Saopštenje žirija 59. Oktobarskog salona
Žiri 59. Oktobarskog salona zasedao je od 28. do 30. novembra 2022. u Beogradu i doneo odluku da ove godine dodeli tri nagrade: Počasnu nagradu 59. Oktobarskog salona, Nagradu 59. Oktobarskog salona kao i Specijalnu nagradu 59. Oktobarskog salona.
Počasna nagrada dodeljuje se kao posebno priznanje za umetničku praksu priznatu i relevantnu na nacionalnom i međunarodnom nivou, koja je jednako relevantna i za nove generacije umetnika, a i za konceptualni okvir ovogodišnjeg izdanja Oktobarskog salona. Dodelom počasne nagrade, žiri želi posebno da naglasi značaj angažovanih umetničkih praksi ovog autora i filmskog reditelja koje prevazilaze ograničenja i pomeraju granice jezika pokretnih slika. To su razlozi zbog kojih se počasna nagrada žirija 59. Oktobarskog salona dodeljuje Želimiru Žilniku.
Nagrada 59. Oktobarskog salona dodeljuje se radu pod nazivom Crvena, da te nema, trebalo bi te izmisliti. U pitanju je kratki film iz 2021. godine u kome se autorka bavi istorijskim činjenicama i pričama koje se, bez obzira na svoj lokalni kontekst, dotiču i pitanja kao što su ženska prava, rodna pitanja, učešće i vidljivost žena u javnom životu. Narativ i sadržaj rada, zajedno sa njegovom postavkom u Legatu Vojislava M. Jovanovića Maramba, predstavljaju jednu savršeno zaokruženu kontekstualnu celinu. To su sve razlozi zbog kojih se glavna nagrada 59. Oktobarskog salona dodeljuje radu pod nazivom Crvena, da te nema, trebalo bi te izmisliti i njegovoj autorki Milici Rakić.
Specijalna nagrada 59. Oktobarskog salona dodeljuje se Sanji Anđelković za rad Pogledaj gore! Ja nisam krošnja – ja sam glasnik! koji je namenski kreiran za ovogodišnje izdanje Oktobarskog salona. Žiri je odlučio da dodeli specijalnu nagradu kako bi pružio podršku umetničkim istraživanjima i doprinosu koji daju umetnici mlađe generacije. Specijalna nagrada se dodeljuje ovom radu koji preispituje umetničke pozicije unutar sistema roda, društveno-političkih uloga i traumatskih trenutaka iz sopstvene prošlosti.
Takođe bismo želeli da skrenemo pažnju na još jednu saradnju do koje je došlo na ovogodišnjem Oktobarskom salonu. U pitanju je rad Antonija Grgića pod nazivom Hoće li i dalje ostati u dalekoj budućnosti koji je realizovan zajedno sa performerkom Joanom Knežević kao autorkom performansa koji se svake večeri tokom trajanja Oktobarskog salona izvode ispred Palate Albanije. U potpunosti podržavamo ideju kolektiva Kulturnog centra Beograda da se ova saradnja nastavi i da ovo dvoje umetnika sledeće godine predstave nastavak svoje saradnje u okviru redovnog programa Kulturnog centra Beograda.
Zaključak
Žiri naglašava značaj odluke dugogodišnjeg organizatora Oktobarskog salona, Kulturnog centra Beograda, da u komunikaciji sa čitavim kolektivom i, konkretno, saradnjom na realizaciji izložbe: kustoskinje Zorane Đaković Minniti, asistentkinje kustoskinje Katarine Kostadinović, producentkinje Jasmine Petković, konsultantkinje Danice Jovović Prodanović, programske koordinatorke Jane Gligorijević, dizajnerke Bojane Aleksijević i drugih, preuzme na sebe ulogu i odgovornosti selektora 59. Oktobarskog salona i na taj način ponovo razmotri značaj i poziciju ove manifestacije na umetničkoj sceni, postavljajući pitanja u vezi sa zajedništvom i solidarnošću, te na taj način otvarajući i produbljujući dijalog i saradnju sa drugim javnim institucijama, umetničkim pozicijama, publikom pa i samom javnošću, o trenutnom stanju problematike i budućnosti ove važne međunarodne manifestacije.
Članovi žirija:
Lorenco Balbi, predsednik žirija / direktor Muzeja MAMbo iz Bolonje
Jan Ševalije, direktor Kulturnog centra Confort-Moderne iz Poatjea
Alenka Gregorič, umetnička direktorka Galerije Cukrarna iz Ljubljane
Siniša Ilić, umetnik
Biljana Tomić, istoričarka umetnosti i kustoskinja
Додела награда 59. Октобарског салона
Последњи изложбени дан 59. Октобарског салона
Последњи дан у Универзитетској библиотеци и Клубу РТС
Место злочина, перформанс групе Вокално-кустоски синдром
НЕДЕЉА, 4. ДЕЦЕМБАР 2022.
Културни центар Београда, Кнез Михаилова 6, канцеларије
19.00
Место злочина, 2022, перформанс, 60 минута
Вокално-кустоски синдром (Сенка Латиновић, Владимир Бјеличић)
Број посетилаца је ограничен. Пријављивање на имејл адресу olga.masic@kcb.org.rs
Окупљање испред службеног улаза у КЦБ
▶︎ ВКС (Вокално-кустоски синдром) је кустоско-перформативни дуо који чине историчари уметности Сенка Латиновић и Владимир Бјеличић. У свом раду се осврћу на махинације и инциденте у оквиру доминантних културних политика, најпре у локалној заједници. Користећи се хумором, гротеском, имитацијом, манипулацијом, вођењем и завођењем, ВКС вас спроводи кроз беспућа друштвене стварности, све док се не запитате: ко ову драму режира?
У периоду кризе, јаче се гризе!, перформанс Шок ЗаДруге
НЕДЕЉА, 4. ДЕЦЕМБАР 2022.
Кнез Михаилова, плато испред Културног центра Београда
12.00
Шок ЗаДруга, У периоду кризе, јаче се гризе!, перформанс
▶︎ Шок ЗаДруга је примарни пројекат најистакнутијег уметничког и активистичког феномена који је обележио српску уметничку праксу током постјугословенског рата и послератног времена – Лед Арт (1993–2001). Мултимедијални центар „Лед Арт” (ММЦ „Лед Арт”) контекстуално преименује Арт клинику (2002–2012) у Шок ЗаДругу. Њен програм се тренутно реализује у оквиру два галеријска простора у Новом Саду – Централна галерија Шок ЗаДруге и Шок Коридор. Једна од најважнијих активности Шок ЗаДруге је активација и укључивање младих стваралаца, са посебним акцентом на активан рад са заједницом у којој живи и ради.